Fandom

Medžuslovjanski Vikisbornik Wiki

Ľva so kavojų svęzki - M. Swat - Slovanská Unie

53pages on
this wiki
Add New Page
Comments0 Share
Кирилица
ЛЬВА СО КАВОЈУ СВЕЗКИ

Първобытна версија членка со часописа "Slovanská Unie", 2016/2


автор: M. Swat правописанье: MS Plus



Днесь жијемо в таком времени, иже некаки "словјанольубец" могл бы се немножко засмутити. Истинно, имајемо добу в којеј можно бы помысльети иже цела наша сегоденна култура а всьаке јејне првестки крепким током а широкими влнами течут нам од Запада и Америки меджувременно драгоју идуч подле Китаја. И ако бы оној нешчестны словјанольубец пијуч чашку кавы имал тако мрачне мысльи во јеговом словјанольубском уме, она чашка кавы могла бы му прьамо в лице крикнути живым гласом словјанского одчајаного жальенија . Ако ли кава была бы с млеком, могла бы разкричати се двојно.
А все хвала тому, ибо точно 333 лет назад скупшчина польских војинов виджуч туречске мешки со семенами кавы не одметнула их на смети како једы вельблудам.
Тым читательам, кторе јешче не угадили об чем пишу, скажу: да, битва виенска, или победа под Виеноју, како кто си хче. Вытежтво над туречскими војсками јест главно знано како победа польско-австријачска. Але једнако можно бы сказати, иже было то вытежтво великоју честьу словјанско. Треба паметати, иже онгды на оземјах Польско-Литвској Уније домовило много иных народов, напр. Рутени а великоју честьу плков польских были козаки из Запорожа. А козаки из Запорожа во оным времени были словјанским смесем половины народов света.
Без того словјанского приноса могли бысме толико говорити об виенском разгроме, ибо из 18 тыс. зашчитников Виены после дву месецу туречшкој обсады остало само 5 тысечев, а град был медло захвачаны.

Jan Sobieski Vienna


Собиески благослави војска подчас виенској сече, образ Јулиуша Коссака(1871)


        
Војск Польско-Литвској Уније было менье нежели војск австријачско-немечских( 27 тысечев против 38 тысечам војск германских), але важна была јакость.
Об том говори наприклад поведка, сугласно с коју Кара Мустафа ижлал Јанови Собиескому семе мака, абы објавити му коликость својих војинов. Како одповедь Собиески ижлал Каре зрно пепрца, знаком, иже јегови војини сут може быти меншеју коликостьу, але тежеје их угрызти.
Благодаре суработе оных льудиј из разных земеј можно было в два дньа преместити густым лесем виенским 27 тыс. војска(в чем 14 тыс. коннице, и 26 канонов в честьах), а пак учинити највечши во историји напад коннице кторы допустил изигранье виенској сече 30 минутами и штопнутье муслимској експансије на много столетьи. Може быти, иже без помочи војск кральа Јана Собиеского, именованого "Львом Лехистана" днесь не было бы влн културы из Запада.
На жалость она победа не была ни добро оценьена ни сјузниками ни изкористана добро страноју польскоју.
Царь Леополд И не хчел навет сјети шапки ни пред сыном польского кральа ни кгда кланьалы му се хоругве војска, а до Виены входилы две процесији војск: једна Леополда, а втора Собиеского.
Зајмливе јест такоже, иже запад Европы тако мало знал културу јејного осредка а изтока, иже австријаки не умели одличити Польаков со "подобриными" главами и Козаков с оселедцами од Татаров с Крыму, а Француз Пјотр Лорраине мнел, иже оружје польских хусаров јест просто некаки тип разна.
Жаль, ибо правдоподобно днесь большость льудиј не ве, иже кава коју всьакоденно пијет была разславјена в Европе чловеком кторы се звал в польском Јерзы Францишек Кулчицки. Толико он имал помысл, абы вжмути мешки со дивными семенами а отворити прву каварньу в Виене, где ношуч туречску одеджу подавал свој измысл – каву с медом.
Кулчицки стал тако славны во Виене, иже по јеговој смрти, многими годами было прославјане там свето јему.
До днесь траја разправа какој народовости был Кулчицки. Он сам, подлг некојих текстов говорил, иже јест Польаком, але родом был православны Рутен и за то сугласно со украјинску историју могл быти једино Козаком, але јест проблем јербо Србове уже нашли теорију, иже пришел из Србије итак правдоподобно был Србом...
Правдоподобно хвала виенској победе, семја мојего деда а много иных во времени комунистичној беды могли јести всьакоденно картофли ибо пред Виену Польска была државоју, где льуди једли главно крупу, једино потом наступило их разширьеније.
Але најпрво важным јест факт, иже хвала словјанској помочи в 1683 годе, историја а култура Европы могла се развити и стати така, кака јест днесь, что даје нам велики в ньеј удел.
Итак, ако ли некаки "словјанольубец" по прочитаньу ового членка начел бы негде слышати, иже словјанске народы не ималы никакого учестьа во културе Европы, всегды знаком спротивјеньа може надети кравату и уварити собе добру чашку вкусној чрној кавы.
Најлучше с млеком, ибо ту комбинацију такоже Кулчицки измыслил.
Vienna Kulczycki street



Виена, памѧтник Кулчицкого на улици Кулчицкого


L'VA SO KAVOJU SVEZKI

Pŕvobytna versija členka so časopisa "Slovanská Unie", 2016/2

                                  

avtor: M. Swat pravopisanje: MS Plus ASCII so novoslověnskim '=šva


Dnes' zsijemo v takom vremeni, izse nekaki "slovjanoljubec" mogl by se nemnozsko zasmutiti. Istinno, imajemo  dobu v kojej  mozsno by pomysljeti izse cela nasza segodenna  kultura a vsjake jejne p'rvestki krepkim tokom a szirokimi volnami teczut nam od Zapada i Ameriki  medzsuvremenno dragoju iducz podle Kitaja. I ako by onoj neszczestny slovjanoljubec pijucz czaszku kavy imal tako mraczne myslji vo jegovom slovjanoljubskom ume, ona czaszka kavy mogla by mu prjamo v lice kriknuti zsivym glasom slovjanskogo odczajanogo zsaljenija .  Ako li kava byla by s mlekom, mogla by razkriczati se dvojno.
A vse hvala tomu, ibo toczno 333 let nazad skupszczina pol'skih vojinov  vidzsucz  tureczske meszki so semenami kavy ne odmetnula ih na smeti kako jedy vel'bludam.  
Tym czitateljam, ktore  jeszcze ne ugadili ob czem piszu, skazsu: da,  bitva vienska, ili pobeda pod Vienoju, kako kto si hcze.  Vytezstvo nad tureczskimi vojskami jest glavno znano kako pobeda pol'sko-avstrijaczska. Ale jednako mozsno by skazati, izse bylo to vytezstvo velikoju czestju slovjansko. Treba pametati, izse onogdy na ozemjah Pol'sko-Litovskoj Unije domovilo mnogo inyh narodov, napr. Ruteni  a velikoju czestju polkov pol'skih byli kozaki iz Zaporozsa. A kozaki iz Zaporozsa vo onym vremeni byli slovjanskim smesem poloviny narodov sveta.
Bez togo slovjanskogo prinosa mogli bysme toliko govoriti ob vienskom razgrome, ibo iz 18 tys. zaszczitnikov Vieny posle dvu mesecov tureczszkoj obsady ostalo samo 5 tyseczev, a grad byl medlo zahvaczany.  

Jan Sobieski Vienna
                                                



Sobieski blagoslavi vojska podczas vienskoj secze, obraz Juliusza Kossaka(1871) 


Vojsk Pol'sko-Litovskoj Unije bylo  menje nezseli vojsk avstrijaczsko-nemeczskih( 27 tyseczev protiv 38 tyseczam vojsk germanskih), ale vazsna byla jakost'.
Ob tom govori napriklad povedka, suglasno s koju Kara Mustafa izslal Janovi Sobieskomu seme maka, aby objaviti mu  kolikost' svojih vojinov.  Kako odpoved' Sobieski izslal Kare z'rno peprca, znakom, izse jegovi vojini sut mozse byti menszeju kolikostju, ale tezseje ih ugryzti.
Blagodare surabote onyh ljudij iz raznyh zemej mozsno bylo v dva dnja premestiti gustym lesem vienskim 27 tys. vojska(v czem 14 tys. konnice, i 26 kanonov v czestjah), a pak ucziniti najveczszi vo istoriji napad konnice ktory dopustil izigranje vienskoj secze 30 minutami i sztopnutje  muslimskoj ekspansije na mnogo stoletji. Mozse byti, izse bez pomoczi vojsk kralja Jana Sobieskogo, imenovanogo "L'vom Lehistana" dnes' ne bylo by  voln kultury iz Zapada.  
Na zsalost' ona pobeda ne byla ni dobro ocenjena ni sojuznikami ni izkoristana dobro stranoju pol'skoju.
Car' Leopold I ne hczel navet sjeti szapki ni pred synom pol'skogo kralja ni kogda klanjaly mu se horugve vojska, a do Vieny vhodily dve procesiji vojsk: jedna Leopolda, a vtora Sobieskogo.  
Zajmlive jest takozse, izse zapad Evropy tako malo znal kulturu jejnogo osredka a iztoka, izse avstrijaki ne umeli odlicziti Poljakov so "podobrinymi" glavami  i Kozakov s oseledcami od Tatarov s Krymu, a Francuz Pjotr Lorraine mnel, izse oruzsje pol'skih husarov jest prosto nekaki tip razna.
Zsal', ibo pravdopodobno dnes' bol'szost' ljudij ne ve, izse kava koju vsjakodenno pijet byla razslavjena v Evrope czlovekom ktory se zoval v pol'skom Jerzy Franciszek Kulczycki. Toliko on imal pomysl, aby vozsmuti meszki so divnymi semenami a otvoriti p'rvu kavarnju v Viene, gde noszucz tureczsku odedzsu podaval svoj izmysl – kavu s medom.
Kulczicki stal tako slavny vo Viene, izse po  jegovoj sm'rti, mnogimi godami bylo proslavjane tam  sveto jemu.
Do dnes' traja razprava kakoj narodovosti byl Kulczycki. On sam, podolg nekojih tekstov govoril, izse jest Poljakom, ale rodom byl pravoslavny Ruten i za to  suglasno so ukrajinsku istoriju mogl  byti jedino Kozakom, ale jest problem jerbo S'rbove uzse naszli teoriju, izse priszel iz S'rbije itak pravdopodobno byl  S'rbom...
Pravdopodobno hvala vienskoj pobede, semja mojego deda a mnogo inyh  vo vremeni komunisticznoj bedy mogli jesti vsjakodenno kartofli ibo pred Vienu Pol'ska byla d'rzsavoju, gde ljudi jedli glavno krupu, jedino potom nastupilo ih razszirjenije.
Ale najp'rvo vazsnym jest fakt, izse hvala slovjanskoj pomoczi  v 1683 gode, istorija a kultura Evropy mogla se razviti i  stati taka, kaka jest dnes', czto daje nam veliki v njej udel.
Itak, ako li  nekaki "slovjanoljubec" po proczitanju ovogo czlenka naczel by negde slyszati, izse slovjanske narody ne imaly nikakogo uczestja vo kulture Evropy, vsegdy znakom sprotivjenja mozse  nadeti  kravatu i uvariti sobe dobru czaszku vkusnoj czrnoj kavy.
Najluczsze s mlekom, ibo tu kombinaciju takozse Kulczycki izmyslil.     

Vienna Kulczycki street


Viena, pametnik Kulczyckogo na ulici Kulczyckogo

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.