FANDOM



Кирилица
ОТЕЦ И СЫН

превод: Jan van Steenbergen правописанье: Меджусловјански Латиница


Сын: «Тато, могу ли задати ти пытанье?»
Отец: «Да, очевидно, о чем?»
Сын: «Тато... колико пенезев заработујеш на часину?»
Отец: «То не јест твоје дело, а вообче за что пытајеш о таких вечах?»
Сын: «Једино јесм хтел знати, колико заработујеш на часину... не срди се.»
Отец: «Ако ли абсолутно потребујеш то знати, тогда ти повем. Ја заработују 50 евро на часину.»
Сын: «Оооо»... погледал вниз и смутно запытал... «Тато, могу ли позајмати си од тебе 10 евро?»
Отец разгневал се.
«Сыне, ако пытајеш једино, ибо хочеш позајмати си пенезе же быс купил собе глупу играчку или некоје друго безсмысльно говно, тогда в тојже хвильи иди прьамо к својеј комнате и вскочи в ложе. И подумај о тем, чему ты јеси таки самольубны! Ја тежко работају всьаки день за... тако детинско и егоистично водженье како твоје?!»
Хлапец тихо одшел к својеј комнате и затворил двери.
Муж уседл и, думајуч о младцевых пытаньах, начел јешче болье срдити се. Како он смеје пытати, једино же бы одбрал ми пенезе?
Минула часина, емоције успокојили се и муж начел размысльати:
«Може быти тој малы направду потребовал те 10 евро на нечто много важного за ньего... понье он никогда не просил пенезе.»
Он встал, пошел спокојно к сыновој комнате и отворил двери...
«Сынку, спиш?» - запытал.
«Не тато, ја не спју.»
«Ја помысльал собе, же јесм реаговал на твоје пытаньа немножко преостро... Знајеш ли, ја тежко работају, а днешньи день был особливо умарьајучи и долги...» Взел из кешени банкноту. «Прошу, 10 евро кторе јеси просил...»
Хлапец уседл прьамо и усмехнул се. «Ооо, благодарьу, тато!»
Потом сегнул својеју малоју ручкоју под подушкоју, изтегнул неколило сгнетеных банкнот и показал је отцу. Муж увидел, же хлапец уже имел пенезе и гнев начел врачати поновно.
Медло хлапец числил своје пенезе, а потом позирал на отца с изразом радости на лицу.
«За что хочеш имети болье пенезев, ако уже имајеш пенезе?» запытал отец.
«Тому же не имел јесм достаточно, але сејчас уж стачи», одговорил хлапец счестливо.
«Тато, собрал јесм уже 50 евро. МОГУ ЛИ СЕЈЧАС КУПИТИ ЧАСИНУ ТВОЈЕГО ВРЕМЕНЕ? Прошу, заутра врати се домов ранеје, же быхмо могли вечерьати заједно...»

Отец седал како бы блескавица го ударила. После долгој хвилье објел својего сына и начел просити го за одпушченье...

То было маленко припомньенье за всех, ктори тежко работајут в житьи. Помните: ако престајеш быти успешны в работе, фирма извольни те и замени те на некого лепшего и менье драгого. Але когда вслед работы утратиш близкого чловека... за никаке пенезе не купиш го наново. И то јест утрата, ктору будеш носити с собоју до конца житија. Не незадбывај семејства и пријательев!


OTEC I SYN

prevod:Jan van Steenbergen pravopisanje: Medžuslovjanski Latinica


Syn: «Tato, mogu li zadati ti pytanje?»
Otec: «Da, očevidno, o čem?»
Syn: «Tato... koliko penezev zarabotuješ na časinu?»
Otec: «To ne jest tvoje delo, a voobče za čto pytaješ o takih večah?»
Syn: «Jedino jesm htel znati, koliko zarabotuješ na časinu... ne srdi se.»
Otec: «Ako li absolutno potrebuješ to znati, togda ti povem. Ja zarabotuju 50 evro na časinu.»
Syn: «Oooo»... pogledal vniz i smutno zapytal... «Tato, mogu li pozajmati si od tebe 10 evro?»
Otec razgneval se.
«Syne, ako pytaješ jedino, ibo hočeš pozajmati si peneze že bys kupil sobe glupu igračku ili nekoje drugo bezsmysľno govno, togda v tojže hvilji idi prjamo k svojej komnate i vskoči v lože. I podumaj o tem, čemu ty jesi taki samoljubny! Ja težko rabotaju vsjaki deń za... tako detinsko i egoistično vodženje kako tvoje?!»
Hlapec tiho odšel k svojej komnate i zatvoril dveri.
Muž usedl i, dumajuč o mladcevyh pytanjah, načel ješče bolje srditi se. Kako on smeje pytati, jedino že by odbral mi peneze?
Minula časina, emocije uspokojili se i muž načel razmysljati:
«Može byti toj maly napravdu potreboval te 10 evro na nečto mnogo važnogo za njego... ponje on nikogda ne prosil peneze.»
On vstal, pošel spokojno k synovoj komnate i otvoril dveri...
«Synku, spiš?» - zapytal.
«Ne tato, ja ne spju.»
«Ja pomysljal sobe, že jesm reagoval na tvoje pytanja nemnožko preostro... Znaješ li, ja težko rabotaju, a dnešnji deń byl osoblivo umarjajuči i dolgi...» Vzel iz kešeni banknotu. «Prošu, 10 evro ktore jesi prosil...»
Hlapec usedl prjamo i usmehnul se. «Ooo, blagodarju, tato!»
Potom segnul svojeju maloju ručkoju pod poduškoju, iztegnul nekolilo sgnetenyh banknot i pokazal je otcu. Muž uvidel, že hlapec uže imel peneze i gnev načel vračati ponovno.
Medlo hlapec čislil svoje peneze, a potom poziral na otca s izrazom radosti na licu.
«Za čto hočeš imeti bolje penezev, ako uže imaješ peneze?» zapytal otec.
«Tomu že ne imel jesm dostatočno, ale sejčas už stači», odgovoril hlapec sčestlivo.
«Tato, sobral jesm uže 50 evro. MOGU LI SEJČAS KUPITI ČASINU TVOJEGO VREMENE? Prošu, zautra vrati se domov raneje, že byhmo mogli večerjati zajedno...»

Otec sedal kako by bleskavica go udarila. Posle dolgoj hvilje objel svojego syna i načel prositi go za odpuščenje...

To bylo malenko pripomnjenje za vseh, ktori težko rabotajut v žitji. Pomnite: ako prestaješ byti uspešny v rabote, firma izvoľni te i zameni te na nekogo lepšego i menje dragogo. Ale kogda vsled raboty utratiš blizkogo človeka... za nikake peneze ne kupiš go nanovo. I to jest utrata, ktoru budeš nositi s soboju do konca žitija. Ne nezadbyvaj semejstva i prijateljev!

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.